Јована Радовановић, 11 година, Ораховац
:: Дискусије :: Унутрашња политика :: Вести
Страна 1 of 1
Јована Радовановић, 11 година, Ораховац
Пише: Јована Радовановић, 11 година, Ораховац
Многи људи не знају шта значи Косово. То није парче земље, нити област на географској карти.
Косово јесте мало, али је ипак толико велико.
Има места за свакога јер је Господ подарио ову свету земљу свим људима. Мало јесте, али вредно као драги камен. Мало је као гутљај воде без којег се не може, као ваздух без ког се не дише, а велико је као Сунце, које греје цео свет свом топлином љубави. Велико је као стена која стоји чврсто и несаломљиво, јер су косовски корени дубоко зарасли још одавнина, а корене су пустили преци и свеци.
Постоје и сведоци томе, а то су наши манастири, којима се сваки Србин дичи и поноси. Господ је освештао Косово и зато се каже да је оно српски Јерусалим. Косовски народ је пун љубави и вере, које посвећују манастирима и свим људима. Ту љубав ми смо одавно показали нашим људима који нас посећују и бар за тренутак потруде се да заборавимо шта смо доживели и колико смо до сада пропатили. Али када они оду, ми остајемо са истом тугом, а њима показујемо да су српска вера и љубав најчвршће. То је одувек тако било и тако ће и даље бити.
Косово је симбол српске вере и симбол свих Срба. Народ на Косову се увек моли у манастирима да сваког Србина Бог заштити. На Косову сија најлепше сунце и цвета најлепше цвеће. Најлепше цвеће јe косовски божур, јер је изникао као симбол Косова и Косовског боја. Косовом су ходали наши свеци: цар Лазар, цар Душан, Стефан Дечански и многи други који су оставили велика богатства иза себе. Највеће богатство су манастири из 12, 13. и 14. века. Оставили су нам православну веру и проширили хришћанство.
Косово је предивно јер је испуњено манастирском лепотом. Цело Косово мирише на тамјан, љубав и наду. Велико је чудо што и у овим тешким тренуцима Косово и даље стоји гордо и поносно. Могу да узму Косово, али никада неће узети хришћанску косовску веру, нашу крв и наше срце косовско, јер се неће примити у душманске груди. То се не сеје и не прима – то нам даје Господ и слава Њему, и хвала Богу што сам хришћанка и што имам крст на челу. Као и сви који сада ово читате.
Ове речи што сам навела мало су и бојим се да сам много тога испустила, јер не постоје речи које се могу употребити да би се описало наше свето Косово, али Господ ће сваком показати и хвала Му што ми је послао све ове речи које вама пишем.
Многи људи не знају шта значи Косово. То није парче земље, нити област на географској карти.
Косово јесте мало, али је ипак толико велико.
Има места за свакога јер је Господ подарио ову свету земљу свим људима. Мало јесте, али вредно као драги камен. Мало је као гутљај воде без којег се не може, као ваздух без ког се не дише, а велико је као Сунце, које греје цео свет свом топлином љубави. Велико је као стена која стоји чврсто и несаломљиво, јер су косовски корени дубоко зарасли још одавнина, а корене су пустили преци и свеци.
Постоје и сведоци томе, а то су наши манастири, којима се сваки Србин дичи и поноси. Господ је освештао Косово и зато се каже да је оно српски Јерусалим. Косовски народ је пун љубави и вере, које посвећују манастирима и свим људима. Ту љубав ми смо одавно показали нашим људима који нас посећују и бар за тренутак потруде се да заборавимо шта смо доживели и колико смо до сада пропатили. Али када они оду, ми остајемо са истом тугом, а њима показујемо да су српска вера и љубав најчвршће. То је одувек тако било и тако ће и даље бити.
Косово је симбол српске вере и симбол свих Срба. Народ на Косову се увек моли у манастирима да сваког Србина Бог заштити. На Косову сија најлепше сунце и цвета најлепше цвеће. Најлепше цвеће јe косовски божур, јер је изникао као симбол Косова и Косовског боја. Косовом су ходали наши свеци: цар Лазар, цар Душан, Стефан Дечански и многи други који су оставили велика богатства иза себе. Највеће богатство су манастири из 12, 13. и 14. века. Оставили су нам православну веру и проширили хришћанство.
Косово је предивно јер је испуњено манастирском лепотом. Цело Косово мирише на тамјан, љубав и наду. Велико је чудо што и у овим тешким тренуцима Косово и даље стоји гордо и поносно. Могу да узму Косово, али никада неће узети хришћанску косовску веру, нашу крв и наше срце косовско, јер се неће примити у душманске груди. То се не сеје и не прима – то нам даје Господ и слава Њему, и хвала Богу што сам хришћанка и што имам крст на челу. Као и сви који сада ово читате.
Ове речи што сам навела мало су и бојим се да сам много тога испустила, јер не постоје речи које се могу употребити да би се описало наше свето Косово, али Господ ће сваком показати и хвала Му што ми је послао све ове речи које вама пишем.
:: Дискусије :: Унутрашња политика :: Вести
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму