Службеник РТЦГ: Сахрана Патријарха Павла је ''шпрдња'', нас то не интересује

Госпођа која се појављује у овом аудио снимку је типичан полупроизвод сирове, а и сурове, антисрпске хистерије која је постала угаони камен опстанка апартхејда и антицивилизацијског система у БЈРЦГ.

Својим, очигледно увјежбаним, шовинистичким рециталом она заслужује да буде боље, експлицитније истакнута на локалној љествици ''вриједности''. Стога јој и чинимо ''част'' да би колеге, комшије, пријатељи, родбина... уочили о каквом се снажном реактору неискоришћене мржње ради. У том смислу, молимо вас да нам помогнете у њеној идентификацији. Желимо да је уздигнемо на подијум локалне шовинистичке звијезде, а то у је у овом систему врло цијењена улога која скоро по правилу доноси и осјетну материјалну корист.

Као што ћете чути, за ову госпођу је сахрана Патријарха Павла ''шпрдња'' и да то не интересује ''нашу дијаспору''. Обраћајући се човјеку који зове из Бања Луке, она запјењена од задовољства користи прилику да употреби ријеч ''иноземство'' чиме, макар за трен умирује, а њој се чини да лијечи, темељну фрустрацију.

И онда слиједи гротескно финале представе у којем госпођа неопрезно дарује свијету своје виђење философске осе црногорског језика, којим се, иначе, госпођа користи једнако добро као и матерњим. Наиме, на констатацију слушаоца који каже да је рођен у Подгорици, гдје је завршио и школовање, али да није чуо у употреби ријеч ''иноземство'', она упада у својеврстан историјски, осветнички транс. У магновењу замишљеног историјског тренутка, поносито узима похабану заставу црвене боје, а уз звуке пјесме ''Маршала Тита...'' стаје једном ногом на столицу. Пушта своју сиједу косу да лепрша на таласима канцеларијског клима уређаја, и химнично виче: ''Ми се (у црногорском језику) користимо баштином свих наших народа и народности!'' Ово је, очигледно, сасвим оригиналан вид тумачења природе црногорског језика који је у супротности са два постојећа, а међусобно већ супростављена тумачења.

Тако је, међу три конфронтирана погледа, створен ''бермудски троугао'' тумачења природе црногорског језика у којем често нестаје сваки атом логике и свјетлости ума. У тој црној рупи се неријетко даве гласови попут овог којег чујете на аудио снимку. Ипак, важно је да се добро забављамо. У том смислу, уопште нећете бити разочарани реакцијом ни слушаоца из Бања Луке који је на крају разговора поздравио устрептали шовнистички гласић традиционалним црногорским поздравом ''Бок!''